Recept za jelo koje se sprema za 3 minuta! Sastoji se od 8 kašika brašna koje vraćaju snagu, melem za dušu i creva

Dok večere danas često tražimo među brzim sendvičima, pecivima i jelima iz dostave, naše bake su od nekoliko namirnica pravile obrok koji je mogao da zasiti celu porodicu.

Jedno od takvih jela je cicvara, gusta i kremasta mešavina kukuruznog brašna i mlečnih proizvoda. Pripremala se u srpskim, crnogorskim, krajiškim i istočnohercegovačkim krajevima, a recept se menjao od kuće do kuće.

Negde se koristilo žuto, a negde belo kukuruzno brašno. U pojedinim krajevima dodavao se sir, dok je u drugim glavni sastojak bio kajmak, koji jelu daje prepoznatljivu punoću i masnu, sjajnu površinu.

Zašto su je nazivali „melemom za creva“?

Naziv „melem za creva“ deo je narodnog opisa cicvare, a ne medicinska tvrdnja. Ovo jelo ne treba predstavljati kao terapiju za probleme sa varenjem.

Cicvara jeste topla, mekana i ne sadrži mnogo različitih namirnica, zbog čega su je ljudi doživljavali kao jednostavan i okrepljujući obrok. Ipak, zbog veće količine kajmaka ili sira može da bude prilično masna i kalorična.

Osobama kojima masna hrana izaziva tegobe, kao i onima koje moraju da ograniče unos soli i zasićenih masti, ovakav obrok možda neće prijati u većoj količini.

Njena prava vrednost zato nije u obećanju da „leči“ creva, već u jednostavnosti, tradicionalnom ukusu i činjenici da se od nekoliko namirnica dobija snažan, zasitan obrok.

Sastojci za starinsku cicvaru:

Za osnovnu verziju potrebno je:

8 kašika kukuruznog brašna

4 dl vode

300 do 400 g kajmaka, sira ili njihove kombinacije

so po potrebi

Ako koristite slaniji kajmak ili sir, so možda neće biti potrebna. Deo vode može da se zameni mlekom, ali osnovna verzija može da se pripremi samo sa vodom.

Kako se priprema cicvara?

U šerpu sipajte vodu i zagrevajte je do ključanja. Dodajte kajmak i mešajte dok se ne rastopi i sjedini sa tečnošću.

Temperaturu zatim smanjite, pa kukuruzno brašno dodajte postepeno, uz neprekidno mešanje. Nemojte sipati svih osam kašika odjednom, jer se lako mogu napraviti grudvice.

Cicvara treba polako da se kuva dok ne postane gusta, glatka i sjajna. Tokom pripreme ne prestajte da mešate, naročito po dnu šerpe, kako jelo ne bi zagorelo.

Kada smesa počne da se odvaja od zidova posude, a na površini se pojavi masnoća iz kajmaka, cicvara je uglavnom spremna.

Mešanje je najvažniji deo pripreme

Stari recepti često nemaju mnogo koraka, ali to ne znači da se mogu pripremati bez pažnje.

Kod cicvare je najvažnije uporno mešanje. Brašno mora postepeno da upije tečnost i mlečnu masnoću, a smesa treba da postane ujednačena, bez suvih delova i grudvica.

Ako je cicvara pregusta, može da se doda mala količina tople vode. Ako je suviše retka, treba je još kratko kuvati i mešati, a ne odmah dodavati mnogo brašna.

Gotovo jelo ne bi trebalo da izgleda kao običan kačamak. Cicvara je bogatija i masnija, sa mekšom, kremastijom teksturom i sjajem koji dobija od kajmaka.

Služi se odmah, dok je vrela

Cicvara je najbolja čim se skloni sa šporeta. Hlađenjem postaje čvršća, pa se njena prava tekstura najbolje vidi dok je još vrela.

Može da se posluži samostalno, uz kiselo mleko ili jogurt. U nekim krajevima jede se uz domaći hleb, iako je zbog kukuruznog brašna i kajmaka već veoma zasitna.

To je jelo koje ne osvaja komplikovanim sastojcima, već ukusom koji podseća na stare kuhinje, šporet na drva i obroke oko kojih se okupljala cela kuća.

Bonus video:

(Espreso)